Ваше преосвештенство,
господо официри,
високо уважени гости,
чланови породица жртава,
драги пријатељи,
поштовани грађани,
Част ми је да Вам се обратим у име Скупштине општине Варварин и да се на овом месту још једном, подсетимо страдања нашег малог места које иако је мало није заобиђено током НАТО агресије на нашу земљу 1999. године.
Удруженим снагама 19 чланица НАТО отпочеле су 24. марта 1999. године рат против једне мале, лепе, независне и слободарске земље која није угрожавала безбедност ни једне државе. Плански и осмишљено, бомбардовали су нашу земљу 78 дана бомбама са осиромашеним уранијумом, новим производима високе технологије, популазно названим графитне бомбе, затим, по међународним конвенцијама, забрањеним - касетним бомбама и новим начином електронског навођења ракета. Био је то први рат који је НАТО повео у Европи после Другог светског рата.
Бесомучни удари по целој Југославији из дана у дан односили су све већи број цивилних жртава. Један за другим, низали су се злочини по целој Србији: Грделица, Батајница, Београд, Нови Сад, Панчево, Ћуприја, Сурдулица, зграда РТС-а, зграда амбасаде НР Кине, Приштина, Ђаковица, Авала, Ниш. Варварин је делио судбину своје Србије. У сред дана, тог 30. маја 1999. године, по ведром времену извршен је злочин у коме је убијено 10 цивила а повређено више десетина грађана. Званичници НАТО и овај напад су назвали „легитимном војном метом“ а страдање цивила „колатералном штетом“. Оваквим безочним лажима као да су желели да још једном убију и жртве и преживеле. Да подсетим, званичан назив агресије НАТО на нашу земљу био је „Милосрдни анђео“ који је однео животе три хиљаде цивила, међу којима је угасио заувек 79 дечијих осмеха.
Многи умни људи широм света дигли су глас против убијања једног слободарског народа и уништења једне државе. Није помогло. Као да су се поновиле речи славног француског књижевника и мислиоца Виктора Игоа који је 1876. године објавио текст под називом „За Србију“. У том тексту Виктор Иго каже:
"Убијају један народ. Где? У Европи. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде. Народи имају изнад себе нешто, што је испод њих: то су владе. У извесним тренуцима, бесмислица је очигледна: цивилизација је у народима, варварство је у владама. Је ли то варварство хотимично? Није, оно је професионално. Оно што људски род зна, владе не знају. То долази отуда што владе виде све кроз кратковидост, која се назива државним разлогом; човечанство гледа све другим оком, савешћу."
Управо због савести, нама остаје да никад не заборавимо овај најтрагичнији догађај у историји Варварина и да пожелимо да се никада и нигде овакав злочин не понови.
Варварин, 30. мај 2016. године