Нешто више од два месеца пре овог злочина, агресор је сејао смрт широм наше земље. Вера свих нас да ће мали Варварин бити поштеђен напада није се поклапала са стратешким интересима агресора који су баш Варварин видели као велику претњу и означили као мету коју треба напасти. И то у сред дана, по ведром времену, на верски празник Свету Тројицу када је у близини моста било више стотина људи. Иако је већ у првом нападу мост био срушен а три особе су убијене и неколико рањено, извршен је још један напад, неколико минута касније, који је број жртава знатно повећао. Укупно 10 особа је убијено и више десетина тешко повређено.
Вест о злочину се проширила светом, наше мало место постало је тема извештаја светских медија а налогодавци злочина напад су лицемерно оценили легитимним а жртве означили чувеном одредницом „колатерална штета“ која је и пре и после злочина у Варарину коришћена за сличне бројне злочине током НАТО агресије 1999. године.
Судски процеси који су после тога вођени нису успели да се изборе за правду. Ни проток времена члановима породица није успео да ублажи бол нити је успео да свима нама избирше из сећања овај тежак злочин, сигурно највећи у историји Варварина. Из тих разлога, наша је обавеза да се сећамо жртава и да новим генерацијама, које тада још нису биле рођене, укажемо на један трагичан догађај и на један велики злочин јер заборавити овакав злочин значило би да исти понављају они који забораве. Као што не прихватамо да је ово био легитимни циљ, као што се гнушамо и одбацујемо констатацију о „колатералној штети“ тако сваке године овде показујемо да овај злочин не заборављамо и нећемо заборавити.
Нека је вечни покој погинулима на овом месту 1999. године, породицама утеха а свима нама снага да овај догађај не заборавимо."